PRO MEMORIAM
Ranko Milovanović – Adžić je na XVII konferenciji „Dunav – reka saradnje” 3. novembra 2006. godine nadahnuto i angažovano izložio svoje najnovije ideje o održivom korišćenju resursa na području Beograda za razvoj turizma. Krajem istog meseca stigla je tužna vest od njegovog sina:
Poštovana gospodjo Edita,
28.11. u 70. godini iznenada je preminuo moj otac Ranko Milovanović Adžić. Bio je redovni posetilac Vaših konferencija Dunav reka saradnja.
Veoma je poštovao Vas i Vašu organizaciju. Uložio je mnogo energije, zdravlja i ako mogu da kažem i život za dobrobit Srbije, ali nije dočekao da se sve to realizuje.
S poštovanjem
Ivan Milovanović
Ranko Milovanović – Adžić, po struci poljoprivredni inženjer i dugogodišnji turistički radnik i kao takav autor projekta "Privredno čudo Srbije", sa velikim entuzijazmom je delio svoje snove o brzom i korenitom privrednom napretku Srbije sa učesnicima niza konferencija Međunarodnog naučnog foruma "Dunav – reka saradnje". Dok je projektni predlog o privrednom čudu Srbije zasnovan na ideji sinhronizacije poljoprivrede i turizma, na reku Dunav Ranko Milovanović – Adžić je gledao kao simbol povezivanja naroda, a pre svega nemačkog i srpskog. Autor je Nemačko-srpskog rečnika za turizam i ugostiteljstvo (Deutsch-Serbokroatisches Woerterbuch fuer Tourismus und Gastgewerbe) sa vodičem kroz Jugoslaviju (2. izd. Privredni pregled, Beograd 1976. 485 str.)
Ranko Milovanović – Adžić
izlaže svoje idejne projekte
na XVI konferenciji "Dunav – reka saradnje"
2. oktobra 2005. u Beloj Crkvi
(Atraktivne mogućnosti turističkog razvoja Beograda
62kb) Studirajući u mladosti na Hajdelberškom univerzitetu, upoznao se sa idejama profesora Ludviga Erharda o privrednom čudu Nemačke, koje je želeo da prenese i na tlo svoje domovine:
"During my stay at a well-known Heildeberg University, where I was attending courses in German language and literature, I had an exceptional opportunity to listen to the lecture of Professor Dr. Ludwig Erhard, creator of an 'economic miracle' of the Federal Republic of Germany."
Izlaganje Ranka Milovanovića na XVII konferenciji oslanjalo se na njegova ranija izlaganja u okviru aktivnosti Međunarodnog naučnog foruma "Dunav – reka saradnje". Tome u dodatku on je izneo ideju održivog korišćenja poslovnih zgrada ranije državne federacije, za razvoj raznih specijalnih vidova turizma, na primer, Palate federacije za zdravstveni turizam najvišeg ranga.
S obzirom da je Ranka Milovanovića – Adžića smrt sprečila da svoje izlaganje na XVII konferenciji u celovitom obliku pripremi za objavljivanje, podsetićemo se samo nekoliko njegovih zapisanih ideja i reči:
Turistički trendovi u svetu traže zdravu hranu i autentična seoska domaćinstva. zato je važno animirati i podsticati sve koji bi želeli da se bave ovim poslom, jer sa kvalitetnom ponudom za najrazličitije ukuse mogli bismo da organizuje turističke grupe oko područja kao što su Deliblatska pešćara i Obedska bara. A karakterični proizvodi našeg podneblja, poput kajmaka ili ajvara, uvek su na zapadu bili cenjeni. Toj temi je posvećen moj idejni projekt pod nazivom „Privredno čudo Srbije” – govorio je često Ranko Milovanović – Adžić.
„U tom svom projektu zalažem se pre svega za brži razvoj poljoprivrede i turizma kao najznačajnijih grana za razvoj Srbije. Smatram da je to, najprirodniji put za izlazak iz ekonomskih nevolja u kojima se nalazimo.
Realizacijom ovog projekta pokrenule bi se dve veoma važne stvari. prvo, naša bi se privreda oslobodila ogromnog viška radne snage koja raspolaže značajnom imovinom na selu. I drugo, vraćajući tu radnu snagu svojoj imovini i porodici, uz odredjeni stimulans, dobili bismo daleko veću i kvalitetniju proizvodnju zdrave hrane, a samim tim poboljšali bismo i turističku ponudu, posebno u oblasti seoskog turizma. Ovakav oblik turizma u svetu odavno predstavlja značajnu profitabilnu delatnost.
Verujem da bi se na taj način mladi iz seoskih sredina više vezali za svoja domaćinstva, ali bi se i mnogi vratili iz grada u selo. Srbija je Bogom dana za razvoj regionalnih mini privrednih čuda i na tim osnovama treba da se gradi regionalna samouprava u Srbiji. Takvih regiona je u Sribji mnogo. Jedan od njih je donjosremski region sa nadaleko čuvenom Obedskom barom prirodnim rezervatom nedaleko od Beograda, koji je turistički potpuno neiskorišćen. Novim sadržajima, čitav region Donjeg Srema mogao bi da se pretvori u svojevrsni »Srpski safari«. Pored prirodnih lepota ovo područje bogato je mnogim kulturno-istorijskim znamenitostima. To se odnosi i na južnobanatski okrug, sa Deliblatskom pešćarom. Na oba ta mikroregiona mogle bi se, uz neznatna ulaganja, organizovati eko-, etno i seoski turizam, preko kojeg bi turisti mogli da zadovolje svoju potrebu za boravkom u čistoj prirodi.
S druge strane, na petnaestoj – jubilarnoj Konferenciji, Medjunarodnog naučnog foruma »Dunav – reka saradnje«, na kojoj sam i sam učestvovao, pored brojnih izlagača svojih Projekata, na mene je najsnažniji utisak ostavila video prezentacija gospodina Lasla Farkaša, saradnika »Régió« kompanije iz Budimpešte, koji nam je na najubedljiviji način prikazao mogućnosti održivog korišćenja prostora na Dunavu za atrakcioni turizam.
Ova tema me zaokuplja već duže vremena, jer kao dugogodišnji turistički radnik i kao autor turističko-ugostiteljske literature, osećam da ni Beograd, a još manje naši ostali gradovi ne koriste svoje postojeće i potencijalne mogućnosti, svetskog ranga i značaja ovaj vid turizma. Naprimer, iako je Beograd po lepoti i važnosti svog geografskog položaja na trećem mestu u svetu, posle Rija i Istambula, on još uvek nije kao metropola privlačan grad za strane turiste, jer nema dovoljno atrakcija u vidu velikih priredbi i događanja.
Razlog leži u tome, što mi malo radimo na isticanju svojih postojećih kulturno-istorijskih vrednosti, a ništa se ne preduzima na otkrivanju i razvoju novih, moćnih, jedinstvenih i visoko potencijalnih, mogućnosti sa kojima naši gradovi raspolažu.”
Insert iz izlaganja Ranka Miloradovića – Adžića na tradicionalnoj konferenciji okruglog stola Međunarodnog naučnog foruma „Dunav – reka saradnje” koje se održava svakog 11. maja pod nazivom „Održivo korišćenje prirodnih resursa”, 11. maja 2005.
Na kraju, želimo da se predlozi Ranka Milovanovića za održivo korišćenje prirodnih i kulturnih resursa za razvoj turizma i za privredni napredak Srbije – ostvare. Upravo onako, kako to želi njegov sin u priloženom pismu:
Draga gospodjo Karanović,
Hvala Vam mnogo. Puno nam znači što nam se ljudi javljaju i toplim rečima pomažu u ovim bolnim trenucima. Izvinjavam se što Vam nisam uspeo ranije da Vam se zahvalim.
Tata je uvek išao ispred vremena. Bio je pun ideja značajnih za preporod Srbije, verovao da i pored mnogobrojnih prepreka može da ostvari svoj cilj. Njegov projekat "PRIVREDNO ČUDO SRBIJE" zasnivao se na sinhronizaciji poljoprivrede i turizma. Verovatno ste u taj njegov rad i sami upućeni jer je redovno bio prisutan na vašim seminarima i konferencijama. Značajan faktor u tatinom projektu je bila reka Dunav. Radio je intenzivno na ostvarivanju davno započetog projekta "Rajna - Majna-Dunav-Morava-Vardar". Ovde u Pragu smo zajedno radili na tome i upućivali pisma svim vladama u Evropi da podrže jedan takav projekat koji bi bio ne samo značajan za Srbiju i region, već za celu Evropu i svet. Stalno je govorio da je Dunav, pored poljoprivrede i turizma, najveće dobro koje Srbija poseduje. U januaru ove godine bio je pozvan od predsednika Češke Vaclava Klausa da prezentira taj projekt, pošto su Česi itekako zainteresovani da iskopaju kanal i budu ponovo podunavska zemlja.
U Srbiji nažalost prioriteti su sasvim drugačiji i teško je išlo da se realizuje jedan takav gigantski projekat. Nikad nije odustajao i borio se do poslednjeg časa. Dan kada je preminuo je saznao da škola u njegovom rodnom selu koja se gradi neće biti osnovna kako je planirano, već kako je on pre par godina predlagao da bude: srednja poljoprivredna. Njegova argumentacija je bila da je najlogičnije da deca sa sela ne putuju u gradove i izučavaju ono što se radi u njihovim domaćinstvima, već da to izučavaju tamo gde je praksa najpristupačnija. Taj njegov predlog je sada bio prihvaćen i on je bio presrećan. Par minuta kasnije ga je srce izdalo. Bio je kremiran, a polaganje urne biće na proleće na Novom groblju. Jako puno nam nedostaje ali smo mnogo ponosni što smo ga imali.
Hvala Vam još jednom i najveća želja mi je da se taj njegov rad nastavi i posle njega. Ako ikako mogu da pomognem Vama i Vašoj organizaciji, stojim Vam na raspolaganju.
S poštovanjem,
Milovanovic jr17 Dec 2006
